Više informacija : Pošaljite Email
<Pozovite nas : (381) 66 400 940
Depresija
Depresija nije isto što i osećaj malodušnosti. Depresija je bolest koja utiče na vaš svakodnevni život i traje nedeljama ili mesecima. Normalno je da s vremena na vreme budete tužni, ali kada ste depresivni, loše raspoloženje traje mnogo duže i utiče na san, na odnose sa drugim ljudima, na posao i apetit. Depresija je retko nešto iz čega se izlazi spontano i lako, mnogim ljudima je potrebna stručna pomoć..
Anksiozni poremećaji
Pet najčešćih anksioznih poremećaja:
Generalizovani anksiozni poremećaj je stanje "nestalne" anksioznosti, odnosno anksioznost nije trajno povezana sa specifičnim situacijama ili objektima. Stanje karakteriše uporna jaka napetost, nemir i briga, kao i somatski simptomi kao što su drhtanje i vrtoglavica. U svakodnevnom životu često postoje stvari ili događaji koji utiču na pojavu povišene anksioznosti a to su briga o deci, partneru ili slično.
Anksioznost dolazi naglo i bez upozorenja, često zajedno sa fizičkim reakcijama kao što su otežano disanje i osećaj gušenja, ubrzan ili nepravilan rad srca, znojenje, drhtanje, bol u grudima, mučnina, vrtoglavica, osećaj nestajanja i strah od smrti. Ovi napadi mogu biti vrlo intezivni. Budući da su fizički simptomi paničnog poremećaja snažni, pacijent može pogrešno protumačiti svoje stanje i verovati da ima tešku telesnu bolest kao što je srčani ili moždani udar.
Fobije su iracionalni i snažni strahovi od određenih situacija, predmeta ili aktivnosti. Fobije se obično dele u tri glavne vrste: socijalna fobija, specifične fobije i agorafobija. Socijalna fobija je strah od izlaganja pažnji drugih ljudi i može uključivati strah od poniženja. Specifične fobije se odnose na strahove vezane za objekate ili situacije ( pauka, pasa, visine, letenja avionom itd). Agorafobija je strah od napuštanja kuće i upuštanja u područja koja su percipirana kao nesigurna. Ova fobija je posebno povezana sa otvorenim prostorima i mestima sa mnogo ljudi, kao što su prodavnice, javni prevoz itd.
Posttraumatski stresni poremećaj javlja se kao odložena ili dugotrajna reakcija na događaj koji se doživljava kao izuzetno zastrašujući ili psihički bolan.
Opsesivno-kompulzivni poremećaji su poput opsesije i prisile. Kompulzivne misli povezane su sa strepnjom. Prisilne akcije su često posledica kompulzivnog razmišljanja i služe smanjenju anksioznosti.
Poremećaj spavanja
Najčešći poremećaji spavanja su problemi kao što su nesanica, apneja u snu, noćne more itd. Poremećaj spavanja je simptom koji može imati organske ili psihološke uzroke i treba ih proceniti.
Problemi povezani sa stresom
Stres je odgovor fiziološko-hormonske adaptacije koji je podstaknut fizičkim i mentalnim stresorom. Stres se može definisati kao mentalno preopterećenje.
Hronični bol
Ljudi koji pate od hroničnog bola često pate i od pogoršanja kvaliteta života. U terapiji se radi sa pacijentovom interpretacijom boli i izborom strategija lečenja kako bi se povećao kvalitet života i funkcije.
Mentalni problemi kod starijih osoba
Danas mnogi stariji ljudi pate od mentalnih bolesti. Najčešće bolesti su depresija, anksiozni poremećaji i demencija.
Problemi na poslu - Mobing
Mobing je često svakodnevica nekih ljudi na radnom mestu.
Mobing uzrokuju:
- • nezadovoljstvo poslom
- • problemi /sukob sa menadžerom, šefom
- • problemi/sukobi sa kolegama
- • usporeno ili zaustavljeno napredovanje na poslu
- • nedostatak razvoja i odsustvo rezultata
Bipolarni poremećaj
Karakteristike bipolarnog poremećaja su velike fluktuacije raspoloženja.
Postoji najmanje jedna manična epizoda kojoj mogu prethoditi hipomanična epizoda ili epizoda velike depresije. U nekim slučajevima, manija može imati produktivne simptome psihoze.
Postoji najmanje jedna velika depresivna epizoda i najmanje jedna hipomanična epizoda, ali nikada nije postojala manična epizoda. Ovaj poremećaj najčešće prelazi u Bipolarni poremećaj tip I.
Traje najmanje dve godine — ili godinu dana kod dece i tinejdžera — i postoje brojne kratkotrajne epizode sa simptomima hipomanije ili simptomima depresije.
To uključuje, na primer, bipolarne i srodne poremećaje izazvane određenim lekovima ili alkoholom ili kao prateći poremećaji kod Kušingove bolesti, multiple skleroze ili moždanog udara.
Problemi mladih
- Problemi učenja
- Profesionalno opredeljenje
- Motivacija
- Adikcija
- Psihijatrijski poremećaji
Psihoze
Pacijenti nekada čuju glasove ili imaju druga neobična senzorna iskustva, Povremeno imaju utisak da ih neko prati ili proganja. U stalnom su nesporazumu sa okolinom ili imaju doživljaj da gube sebe i svoj identitet.
Sistemska porodična terapija
Zavisnosti od:
- Duvana
- Alkoholizma
- Narkomanije
- Kocke
- Interneta
- Pornografije
Neurološki poremećaji:
- Različiti oblici epilepsije
- Stanje posle šloga
- Posledice povrede mozga
- Demencije
- Cervikalni i lumbalni sindrom
- Radikupolatije
- Polineuropatije različitog uzroka i
druga neurološka stanja i oboljenja - Terapija bola
Usluge specijalistkinje medicinske psihologije:
- Psihološka procena za tuđu negu i pomoć
- Neuropsihološko testiranje
- Procena kognitivnog statusa i demencije
Usluge kliničkog psihologa:
- Prepsihodijagnostikom različitih psihijatrijskih poremećaja
- Individualnom psihoterapijom
- Porodičnom i partnerskom psihoterapijom
Kućne posete
Kućne posete - ako je potrebno a niste u mogućnosti da obavite pregled u ordinaciji naš psihijatar dolazi kod Vas.
Grupna psihoterapija
Grupna psihoterapija pruža vam mogućnost lečenja u grupi kroz razmenu iskustva u otvorenoj komunikaciji sa drugim pacijentima, ispitate i razumete svoj odnos sa drugima. Učešće u grupi i iskustva drugih mogu doprineti vašim novim perspektivama života. Sebe možete prepoznati u drugima i naučiti kako se oni nose sa svojim problemima.
Kontinuirano sastajanje sa drugima u psihoterapijskom procesu znači priliku da istražite i obradite emocije koje se aktiviraju u grupi i van nje. Tako ćete se bolje nositi sa životom i svojim odnosima sa okolinom.
Poverljivost je važna jer ono što je povereno mora ostati unutar grupe.
Psihoterapijska grupa se obično sastoji od pet do osam članova koji se sastaju jednom nedeljno u isto vreme i na istom mestu.
Grupna psihoterapija može biti dobra opcija.
Konsultativni razgovori
Konsultativni razgovori uključuju jedan ili nekoliko dolazaka, gde zajedno sa Vama ispitujemo kako doživljavate svoju trenutnu situaciju. Sticanje boljeg razumevanja može vam pomoći da vidite sebe iz nove perspektive.
Ovi razgovori vam mogu dati priliku da napredujete u svim sferama života i boljim odnosima sa okolinom. Nekoliko konsultativnih susreta sa terapeutom ponekad mogu biti dovoljna pomoć. Konsultativni razgovor je odlična prilika da dođete do zaključka da li želite da počnete sa terapijom, da se informišete o različitim opcijama terapije i koja je najbolja za vas.
Geštalt psihoterapija
Geštalt psihoterapija koja se bavi celom osobom, mislima, osećanjima i celim telom. Terapeut vas podržava da razjasnite svoju situaciju upravo tako da možete lakše videti koje izbore i mogućnosti imate u budućnosti.
Autogeni trening
Autogeni trening je metoda koncentrisane relaksacije. Uz pomoć vežbi postiže se ublažavanje stresa i psihosomatskih poremećaja. Autogeni trening ima za cilj da navede klijenta da opusti mišiće pomoću vežbi vizuelizacije i koncentracije.
Lečenje se često izvodi u ležećem položaju. Autogeni trening trenutno koriste i sportisti u svetu kao pomoćni metod u različitim medicinskim tretmanima.